Факсимил издање Бартоковог аутографа нотног зборника
Издавач: Удружење „Вујичић” у сарадњи са Српским институтом
Уредник: Габор Ередич
Сарадник: Пера Ластић
Будимпешта, 2017
Бела Барток је своје фоно-записе српске народне музике из Баната преточио у нотне записе 1935. године и припремио за штампање, али је успео само да их на паус-папиру умножи у десет примерака. Ови записи су штампани први пут у једном од томова укупних Бартокових дела 1971. године. Ансамбл „Вујичић” је упознавши се са Бартоковим записима српске народне музике настојао почетком 2000-их година да објави факсимил издање Бартоковог аутографа. Дефинитиван успех су „Вујичићи“ постигли протекле године када је након објављивање зборника радова о Бартоку и српској музици Српски институт решио да читаоцима најзад у руке да и основу грађу онога о чему говоре прилози у том зборнику радова. Бартокова „Српска и бугарска сељачка музика“ садржи нотни запис писан руком самог Беле Бартока 21 српске и 7 бугарских (из банатског места Винга) мелодија. Ови нотни записи су апсолутно чисти, читки и прегледни и могу да их користе музичари за извођење мелодија. На крају ове свеске од нешто више од 40 страница налази се и истакнут рад директора Бартоковог архива Ласла Викариуша у којем је прецизно дат историјат настанка записа као и место тих записа у Бартоковом етномузиколошком опусу. Викариушев поговор је објављен двојезично: на мађарском и у спрском преводу.
Превод на српски: Нада Хајџан
Стручна помоћ: Јелена Јовановић (Музиколошки институт САНУ) Финансијска помоћ: Музиколошки институт ФЦ МАН, Спрске мањинске самоуправе у Ержебетварошу, Зуглоу и ССБ.
Зборник радова „Бела Барток и српска музика“ на српском и на мађарском језику и факсимил издање нотног зборника, аутографа Беле Бартока заједно чине репрезентативно издање посвећено једном веома значајно сегменту српско-мађарских културних веза.
(Пера Ластић)
Нотни зборник се може добити у Српском институту (Будимпешта, Улица „Veres Pálné” број 19. II. спрат, +36-1-782-1639, info@srpskiinstitut.hu)
