ИЗ НАШЕ БАШТИНЕ XI – ЗАДУЖБИНА НАУМА И ЈЕЛЕНЕ БОЗДА

Приче о Пешти – Задужбина Наума и Јелене Бозда

Шетајући по Пешти, можемо наићи на неке веома занимљиве зграде везане за Србе. Довољно је помислити на Српско православно девојачко васпиталиште, Ангелијанум (Вацка улица 63.), као и на здање Српске црквене општине, о чему нам говори и ћирилички натпис изнад улаза.
Мало даље од центра Пеште, али још увек у прометном делу града, близу Базилике, у улици Херцегпримаш (бр.4.) стоји једна зграда са следећим двојезичном натписом: BOZDA NAUM ÉS ILONA ALAPÍTVÁNYA – ЗАДУЖБИНА НАУМА И ЈЕЛЕНЕ БОЗДА.

Наум Бозда (1784 – 1853) се родио у Балашађармату (Balassagyarmat) у имућној православној трговачкој породици. Свој други брак је 1817. године склопио са Јеленом Белановић (1800-1868), кћерком сентандрејског сенатора Јована Белановића.
Око 1820. године доселили су се у Пешту, и све до изградње Ланчаног моста (Lánchíd) Наум Бозда је држао под закуп дунавску ћуприју на понтонима. Као угледни пештански грађанин постао је и члан Друштва за грађење Ланчаног моста, основано 1832. године.

Пошто су остали без деце, брачни пар Бозда је цео свој иметак завештао на српске просветне, друштвене и црквене цели. Њихова задужбина, која је ступила у живот после њихове смрти 1870. године, је основана да бих потпомогне младе српске трговце, занатлије и техничаре у Пешти и Будиму да се остамостале, младе Србе медицинаре да заврше своје студије и започну лекарску праксу, и напокон, честите српске девојке да склопе брак и заснују породицу. Српска православна црквена општина у Будимпешти, које је руковала Задужбином до њеног подрављења 1952. године, за време њеног функционисања је издала више од 150 стипендија.

(Извор: Стојан Вујичић: Срби у Будиму и Пешти, 2009

Двојезични натпис Задужбине – Улица “Херцегпримаш” бр. 4., Будимпешта

Фотографије: Софија Каплан, Бенце Биро