Вацке приче
Василије Цвијан (1784 – 1849) био је један од најбогатијих православних трговаца у граду Вац. Између 1836. и 1838. године био je тутор православне црквене општине (о чему говоре његови обрачуни који су потписани ћирилицом). Према архивским подацима имао је два здања у центру града. Поседавао је некадашњу једноспратну кућу Домбаија која је касније била у власништву Братовића на углу Главног трга и Естерхазијеве улице (данас кафић „Дуна“). Друга кућа се налазила на обали Дунаца (данас кеј Франца Листа, бр. 3.). Ова велика зграда је једно време служиа као магацин, да би касније постало евангелистичко здање.
Василије се током свог живота два пута женио, прва супруга му је била Јелена Беало, ћерка такође познатог трговца из Ваца Михаила Беала, од којег је имао четворо деце. После Јеленине ране смрти, поново се оженио, 1837. године, са Александром Бозда у Балашађармату. Из овог брака рођено је исто четворо деце, чију одрасто доба већ нажалост није оживео. Јула месеца 1849. године, мађарски генерал Артур Гергеи га је стрељао због оптужбе издајства.
После смрти свога мужа, 1851. године удовица Александра лутеранској цркви је продала кућу која се налазила на обали Дунава. Касније, са двојицом синова преселила се у Будим. Била je велики добротвор Будимског Српско-православног хора. Упокојила се 6. августа 1875. године у Будиму.
ИЗВОР: ЈУДИТ ГАЛ – МИЛАН ДУЈМОВ: ПОДАЦИ О ИСТОРШИ ПРАВОСЛАВНЕ ЗАІЕДНИЦЕ У ВАЦУ (2010)
