Наше окружење је препуно разних симбола који нам преносе информације. У журби свакодневног живота нажалост склони смо да игноришемо те”сигнале”.
Архитектура града, јавни простори (паркови, тргови, улице) и јавни објекти одређују карактер и дух једног насеља, и препуни су порукама. Такође, постоје неки ситни елементи који нам говоре о локалној заједници. У местима са српским становништвом у Мађарској постоје више објеката, симбола који у некој форми представљају српску заједницу, на пример Ивањдански венчићи на кућама, православни крстови, или двојезични (српско-мађарски) натписи улице.
Проучавање језичког пејзажа (лингуистиц ландсцапе), или анализа о употреби визуелног језика је релативно ново поље истраживања примењене лингвистике. Језички пејзаж користи писани језик у јавном простору (као што су на пример натписи путоказа, огласи, називи улица итд.) као примарни извор података о језичкој ситуацији на одређеној територији.
Научно истраживање ових натписа је посебно занимљиво у двојезичним или вишејезичним срединама. Визуелна информација о присуству језика помаже у бољем разумевању мањинске језичке ситуације. У насељима у Мађарској у којима живе Срби такође наилазимо на различите натписе, од којих се истичу називи улица. Натписи овог типа су у већини случајева исписани на мађарском језику, али значења речи нам говоре о српском пореклу…
У следећем вам достављамо неколико фотографија из пројекта нашег института под називом „Језички пејзаж – Српски језик и писмо у Мађарској“.
/ Фотографије су заштићене ауторским правима!/
